Uzorna filozofija – 2.

1. dio

U filozofiju se dopire čuđenjem i sumnjom. Težnjom da se sve obuhvati. I težnjom da se sve negira.

Divljenjem se dopire u mistiku. Kao i gnušanjem.

Mističar šuti. Filozof govori. (Prvi pokazuje. Drugi kazuje.)

Filozof napušta prirodni stav (zdravi razum, common sense). Odbacuje s-misao (okvir mogućih misli), koji “svi znaju”. Govori bes-mislice.

Prirodni stav poznaje (priznaje) ograničen broj pitanja, koja su smislena ili (iole) važna. Kao i ograničen (možda bes-konačan, ali konvergentan: spirala unutar kruga) niz odgovora.

Odgovore daju mito-poetika, onto-teo-logija ili prirodna znanost (postavljena kao Znanost).

Znalac (kazivač, teolog, znanstvenik) ide od pitanja k odgovoru. Filozof od odgovora k pitanju. (Odgovor se daje. Pitanje se postavlja.) Znalac korača. Filozof iskoračuje. I samo u tom trenutku on jest filozof. (“Trenutak” iskače iz vremenskoga tijeka, “iskorak” iz prostornoga: divergencija.)

3. dio

Oglasi

6 misli o “Uzorna filozofija – 2.

  1. Povratni ping: Uzorna filozofija – 1. | Mudroljublje

  2. Povratni ping: Uzorna filozofija – 3. | Mudroljublje

  3. Povratni ping: Uzorna filozofija – 4. | Mudroljublje

  4. Povratni ping: Uzorna filozofija – 5. | Mudroljublje

  5. Povratni ping: Uzorna filozofija – 6 | Mudroljublje

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s